Razlike izmedju arabike i robuste

1. Dve vrste kafe koje se najviše gaje su Coffea Arabica i Coffea Canephora var. Robusta
   
   Coffea Arabica
   Najstarija vrsta kafe u komercijalnoj upotrebi. Potiče iz Etiopije i južnog Sudana. Nekada je činila preko 80% proizvodnje, ali je danas ta brojka malo iznad 50%. Nije otporna na bolesti, gaji se na visinama iznad 800m (do nekih 2500m) uz količinu padavina 1500-2000mm godišnje i umerenu temperaturu 15-25 stepeni. Drvo daje manje ploda, osetljivija je i skuplja, ali je zato cenjenija jer ima manje gorčine i oporosti, više aroma i esencijalnih ulja (18%) i šećera (8%), a manje kofeina (0,8-1,5%). Biljka je samooprašujuća, a plodovi sazrevaju 7-9 meseci. Visok sadržaj masti u zrnu (15-17%) daje glatku i elastičnu strukturu. Sadrži manje hlorogene kiseline. Raste u Srednjoj i Južnoj Americi, Africi, jugoistočnoj Aziji i Australiji.
   
   Coffea Canephora (var. robusta)
2. Potiče sa zapadne obale subsaharske Afrike, iz oblasti Gvineje, Ugande i Sudana. Otkrivena je krajem 19. veka u Kongu i tada počinje njena komercijalna priozvodnja. Raste počevši na visinama od oko 200m pa naviše (do oko 900m), uz količinu padavina 2000-3000mm godišnje i višu temperaturu (20-30 stepeni). Otporna je na bolesti, drvo daje više ploda i jeftinija je, ali je gorča i oporija, ima manje esencijalnih ulja (8%) i šećera (5%), kao i više kofeina (1,7-4%). Potrebno joj je unakrsno oprašivanje, a plodovi sazrevaju 10-11 meseci. Nizak sadržaj masti u zrnu 10-12% daje gustu penu. Ima veći sadržaj hlorogene kiseline. Raste u centralnoj i zapadnoj Africi, jugoistočnoj Aziji, Indoneziji, Vijetnamu i Brazilu. Zbog svojih karakteristika i slabijeg spektra aroma, obično se meša sa arabikom ili se koristi za instant kafu. Takođe, ne treba nikako robustu shvatiti kao lošu kafu jer postoje veoma kvalitetne sorte robuste čija je cena u rangu najskupljih arabika. 
3. 
   Pored ove dve vrste kafe poznajemo jos neke kao što su Coffea Liberica i Coffea Excelsa, ali one nisu  stekle popularnost arabike i robuste.
   
   Evo i par slika:
   
   
   
   
   
   
   
   
   
   
   

   

   Coffea Arabica

   
   

   

   Coffea Canephora var. Robusta

   
   

Kako funkcioniše legendarna Faema E61 glava.

Evo par slika u vezi sa ovom legendarnom glavom za espresso aparat.
Evo i linka za klip gde je detaljnije sve objašnjeno: https://www.youtube.com/watch?v=2jn28YTS3OQ

Primer aparata koji koristi ovu glavu - Sanremo Treviso LX

Kako rade manuelni aparati

La Pavoni je jedna od najpoznatijih marki ovakvih aparata koji funkcionišu po principu klipa i poluge. Ovakvi aparati nemaju pumpu za vodu već se pritisak dobija ručnim istiskivanjem vode iz klipa uz pomoć poluge. Evo i demonstracije takvog "old fashion" aparata.
Link: https://www.youtube.com/watch?v=Y6bXjnUr4fE&t=200s

Istorijat espresso aparata

Evo kratkog istorijata espreso aparata:

1) 1884. Anđelo Moriondo od Turina patentira prvu espresso mašinu za brzo pravljenje kafe.
2) 1901. Luiđi Becera predlaže patent mašine sa bojlerom i četiri grupe gde je svaka od njih mogla da primi nekoliko veličina filtera. Provrila voda i para prolazili su skroz kafu i time je dolazilo do ekstrakcije
3) 1903. Bacerin patent je kupio Deziderio Pavoni
4) 1905. Firma Pavoni počinje sa pravljenjem mašine po kupljenom patentu
5) 1927. Prva espreso mašina "La Pavoni" instalirana je u Njujorku (još uvek postoji)
6) 1938. Kremonesi je razvio pumpu koja je kroz kafu gurala vruću (ali ne provrilu) vodu, čime se izbegao zagoreli ukus kafe usled prevelike temperature vode kakvu su koristile dotadašnje espreso mašine.
7) 1946. Gađa počinje proizvodnju espreso aparata sa oprugom i tada je prvi put dobijen espreso koji ima kremu na površini
8) 1961. Fema počinje sa proizvodnjom aparata sa pumpom umesto opruge

Evo i nekih slika:

Nekoliko prolećnih latte art ideja

Evo nekoliko mojih cvetnih crteza. Mogu vam pozlužiti kao ideja za ove prolećne dane. Naravno, uz to bi se mogla dodati i klasična rozeta, tulip ili bilo kakva kombinacije ta dva osnovna oblika. Pustite mašti na volju jer tako uvek najlepši crteži nastaju. Ako se pitate šta je ova zelena osnova na jednom od  crteža, to je japanski Mača čaj (zeleni čaj u prahu).

Porodično stablo kafe

Ovo je najpotpunije porodično stablo koje sam pronašao

Naravno, nisu svi varijeteti i hibridi prikazani, ali bar većina jeste.

Kratak istorijat kafe

1.     Postoje brojne legende koje govore ko je i kako krenuo da pravi napitke od kafe. Iako kafa potiče iz Etiopije i južnog Sudana, najraniji pisani tekstovi spominju kuvanje kafe u Jemenu sredinom 15. veka, odakle se ona širi Arapskim svetom. U Evropu dolazi početkom 17. veka. Prve kafane se otvaraju u Veneciji (1645), Londonu (1652), Parizu (1672) i Beču (1683).
   U periodu između 1690-1700, Holanđani sade sadnice kafe u svojim kolinijama na Javi i Sumatri. Jedan izdanak poklanjaju francuskom kralju, koji ga sadi u Kraljevskoj botaničkoj bašti u Parizu, odakle se mlade biljke odnose na ostrvo Burbon (danas Reinion), a odatle se šire francuskim kolinijama u Centralnoj Americi. U prvoj polovini 18. veka, Portugalci donose kafu u Brazil, Britanci na Cejlon i Kubu, a Španci u Kolumbiju, ali Francuzu imaju primat u proizvodnji kafe zbog ranijeg početka gajenja – sredinom 18. veka, više od polovine svetske proizvodnje kafe se dešava u francuskim kolonijama. U Brazilu, ekspanzija sadnje kafe počinje tek po osamostaljenju od Portugala 1822 – celih 100 godina od kada su prve sadnice zasađene.
   Danas, kafa je drugi najtrgovaniji proizvod na svetskim berzama, posle nafte i od nje u velikom procentu zavise privrede većine zemalja Centralne Amerike, kao i neke zemlje Južne Amerike i Afrike. 
   
   Evo i dve mape širenja kafe po svetu.
   
   
   
   
   
   
   
   

Ukratko o biljci Coffea

    Coffea je biljka cvetnica iz porodice Rubiaceae. Seme njenih plodova (trešanja) nazivamo kafom i koristimo za dobijanje raznih napitaka.
Drvo kafe raste u tropskom pojasu između 23 stepena severne i 23 stepena južne geografske širine. Zahteva toplu klimu sa temperaturama ne nižim od 12 stepeni i velikom količinom padavina koja je ravnomerno raspoređena tokom godine. Može se gajiti u rasponu od nivoa mora do na visinamo od preko 2000m.
U divljini, drvo dostiže visinu od 12 metara, ali se na plantažavam mahom skraćuje na 2,5-3m zbog lakšeg održavanja i branja. Prve plodove daje već posle 3-5 godina i može se kultivirati 40-60 godina, mada drvo može doživeti i 100. Grane su pune grozdova belog cveta, čiji miris podseća na jasmin, dok je sam plod žute ili tamno crvene boje i dugo sazreva (do čak 9 meseci). 

Ukratko o meni

     Zovem se Siniša Radin i radim kao barista, i barista trener u "Barista's Specialty Coffee" kafeteiji, čiji sam i suvlasnik.
Moja opsesija kafom počela je pre nekih pet godina kada sam prvi put došao u kontakt sa espreso aparatom. Tada su me kolege učile kako da napravim espreso i kako da napravim mlečnu kremu. Latte art u tom lokalu niko nije radio. Ubrzo, kada sam stekao neku rutinu, želeo sam dalje da napredujem. Zahvaljujući internetu krenuo sam da učim latte art. Kada sam nacrtao svoj prvi crtež na kafi (rozetu), otvorila mi se potpuno nova dimenzija u svetu kafe. Pošto su mi u porodici svi ili slikari ili muzičari, i sam sam umetnička duša pa me je zato latte art toliko privukao. Počeo sam da vežbam i izučavam nove oblike, sve dok se jednog dana nisam zaposlio kao barista u Kafeteriji. Iako mi je definitivno latte art najjača strana, počelo je da me zanima sve više stvari iz sveta kafe, kao i mnogi drugi alternativni načini pripreme mimo espresa. Uz mnogo truda dostigao sam nivo head bariste i trenera, a lokal u kom sam počeo da radim pretvorio se u lanac lokala. Na kraju mi se pružila prilika da sa drugarima otvorim lokal što sam i uradio. Ovu stranicu sam napravio kako bih sa vama mogao da delim svoja iskustva, saznanja, radove, kao i razne korisne ili zanimljive članke iz sveta kafe pošto ima jako malo sajtova za bariste koji si na srpskom jeziku. Nadam se da ćete pronaći ovde nešto interesantno.